Вук Стефановић Караџић

Вук Стефановић Караџић као реформатор језика и правописа

• Предговор Српском рјечнику
• реформатор језика и правописа
• 1818.
• позива се на Доситеја и његов покушај реформе
• нема књига „као што народ говори“
• пише се по правилима „бабе Смиљане“
• Узроци таквог стања су:  

                                                 1.нема буквара (а ни школе на српском језику)

                                                       2. нема познавања народног језика

• Вук тврди да постоје два језика:

                                             СЛАВЕНСКИ (језик цркве)   и

                                              ЈЕЗИК СВИЊАРА И ГОВЕДАРА

• Такође постоје и два типа писаца који пишу или на

                                               СЛАВЕНСКОМ (који не знају, а не могу га ни научити) и

                                                они који МЕШАЈУ свашта , односно, пишу по свом „ПО ВКУСУ“

• Вук из чисте љубави пише граматику, а свеста је да  његова Писменица није била савршена, али је могла да послужи

Вук Стефановић Караџић као сакупљач народних умотворина

                                                  О подјели и постању народних пјесама

• ПОДЕЛА НАРОДНИХ ПЕСАМА:

                                          јуначке (мушке певају се уз гусле да други слушају и највише се                                  гледа на садржину)-важна је САДРЖИНА и

                                         женске (ради свога разговора и више се гледа на пјевање него на пјесму) – важна је ФОРМА

• ПРОСТИРАЊЕ: јуначке песме се певају по Босни и Херцеговини, Црној Гори и брдовитим крајевима Србије где свака кућа има гусле.По северним крајевима, у Војводини, ретко се налазе гусле а песме преносе слепци
• О ПОСТАЊУ: спевавају их старији људи, а „ко зна педесет пјесама њему је ласно (ако је за тај посао)

       нову пјесму спјевати“

• ОДНОС ТВОРЦА ПРЕМА ПЈЕСМИ: народни певачи немају свест о ауторству, песми као творевини
• НАСТАНАК: свако додаје нешто своје, тако настају и варијанте
• РАЗНОШЕЊЕ: слепци, путници и хајдуци
• О СТАРИНИ ПЕСАМА: женске песме су старије од мушких, које су од Косова тек

Вук Стефановић Караџић као књижевни критичар и полемичар

• Критика на роман Милована Видаковића, Љубомир у Јелисијуму
• рецензија је систематична, комплексна и документована
• прва права критика код Срба, дотад су критике биле хвале
• 1817.
• анархија која влада код Срба јер писци НЕ ПОСТАВЉАЈУ СЕБИ ПРАВИЛА КАКО ТРЕБА ПИСАТИ, ВЕЋ ПИШУ КАКО ИМ ЈЕ ВОЉА
• ЈЕДИНСТВО САДРЖИНЕ И ФОРМЕ: важно је

1. ствар о којој се пише
2. језик којим се пише (али је о језику говорио поводом књиге Усамљени јуноша, 1815.)

• САДРЖИНА романа није кохерентна, скаче се с теме на тему
• МОРАЛНА ПОВЕСТ - а у њој нигде нема морала
• ПИСАЦ НЕ ПОЗНАЈЕ НИ КАРАКТЕР НИ ДУХ СВОГА НАРОДА
• МОРА НАЋИ УЗОРЕ
• НЕДОСЛЕДНОСТИ
• НЕ ПОЗНАЈЕ НИШТА