Вуков рад и дело.
Вук Стефановић Караџић као реформатор језика и правописа
-
Предговор Српском рјечнику
-
реформатор језика и правописа
-
1818.
-
позива се на Доситеја и његов покушај реформе
-
нема књига „као што народ говори“
-
пише се по правилима „бабе Смиљане“
-
Узроци таквог стања су:
1.нема буквара (а ни школе на српском језику)
2. нема познавања народног језика
-
Вук тврди да постоје два језика:
СЛАВЕНСКИ (језик цркве) и
ЈЕЗИК СВИЊАРА И ГОВЕДАРА
-
Такође постоје и два типа писаца који пишу или на
СЛАВЕНСКОМ (који не знају, а не могу га ни научити) и
они који МЕШАЈУ свашта , односно, пишу по свом „ПО ВКУСУ“
-
Вук из чисте љубави пише граматику, а свеста је да његова Писменица није била савршена, али је могла да послужи
Вук Стефановић Караџић као сакупљач народних умотворина
О подјели и постању народних пјесама
јуначке (мушке певају се уз гусле да други слушају и највише се гледа на садржину)-важна је САДРЖИНА и
женске (ради свога разговора и више се гледа на пјевање него на пјесму) – важна је ФОРМА
-
ПРОСТИРАЊЕ: јуначке песме се певају по Босни и Херцеговини, Црној Гори и брдовитим крајевима Србије где свака кућа има гусле.По северним крајевима, у Војводини, ретко се налазе гусле а песме преносе слепци
-
О ПОСТАЊУ: спевавају их старији људи, а „ко зна педесет пјесама њему је ласно (ако је за тај посао)
нову пјесму спјевати“
-
ОДНОС ТВОРЦА ПРЕМА ПЈЕСМИ: народни певачи немају свест о ауторству, песми као творевини
-
НАСТАНАК: свако додаје нешто своје, тако настају и варијанте
-
РАЗНОШЕЊЕ: слепци, путници и хајдуци
-
О СТАРИНИ ПЕСАМА: женске песме су старије од мушких, које су од Косова тек
Вук Стефановић Караџић као књижевни критичар и полемичар
-
Критика на роман Милована Видаковића, Љубомир у Јелисијуму
-
рецензија је систематична, комплексна и документована
-
прва права критика код Срба, дотад су критике биле хвале
-
1817.
-
анархија која влада код Срба јер писци НЕ ПОСТАВЉАЈУ СЕБИ ПРАВИЛА КАКО ТРЕБА ПИСАТИ, ВЕЋ ПИШУ КАКО ИМ ЈЕ ВОЉА
-
ЈЕДИНСТВО САДРЖИНЕ И ФОРМЕ: важно је
-
ствар о којој се пише
-
језик којим се пише (али је о језику говорио поводом књиге Усамљени јуноша, 1815.)
-
САДРЖИНА романа није кохерентна, скаче се с теме на тему
-
МОРАЛНА ПОВЕСТ - а у њој нигде нема морала
-
ПИСАЦ НЕ ПОЗНАЈЕ НИ КАРАКТЕР НИ ДУХ СВОГА НАРОДА
-
МОРА НАЋИ УЗОРЕ
-
НЕДОСЛЕДНОСТИ
-
НЕ ПОЗНАЈЕ НИШТА