+
Age of Discovery

Age of Discovery

Rating:
Rating
(0)
Description:

Age of Exploration

New World: America

 

 

 

 

The Age of Discovery, also known as the Age of Exploration, was a period starting in the early 15th century and continuing to the 17th century during which Europeans explored Africa, the Americas, Asia and Oceania. The fall of Constantinople in 1453 severed European trade links by land with Asia leading many to begin seeking routes east by sea and spurred the age of exploration.  Historians often refer to the 'Age of Discovery' as the pioneer Portuguese and Spanish long-distance maritime travels in search of alternative trade routes to "the East Indies", moved by the trade of gold, silver, spices and opium.

(more)
See More
Try a College Course Free

Sophia’s self-paced online courses are a great way to save time and money as you earn credits eligible for transfer to over 2,000 colleges and universities.*

Begin Free Trial
No credit card required

25 Sophia partners guarantee credit transfer.

221 Institutions have accepted or given pre-approval for credit transfer.

* The American Council on Education's College Credit Recommendation Service (ACE Credit®) has evaluated and recommended college credit for 20 of Sophia’s online courses. More than 2,000 colleges and universities consider ACE CREDIT recommendations in determining the applicability to their course and degree programs.

Tutorial

Age of Exploration

Age of Discovery

open player in a new window

A New World: Americas

 

A New World: Americas

Detail of 1507 Waldseemüller mapshowing the name "America" for the first time.

Very little of the divided area had actually been seen by Europeans, as it was only divided via the treaty. Soon after Columbus' first voyage a number of explorers headed west, in the same direction. Starting in 1497, there was a spur in maritime exploration. That year John Cabot, also a commissioned Italian, got letters patent from King Henry VII of England. Sailing from Bristol, probably backed by the local Society of Merchant Venturers, Cabot crossed the Atlantic from a northerly latitude hoping the voyage to the "West Indies" would be shorter[55] and made a landfall somewhere in North America, possibly Newfoundland. In 1499 João Fernandes Lavrador was licensed by the King of Portugal and together with Pêro de Barcelos they first sighted Labrador, which was granted and named after him. After returning he possibly went to Bristol to sail in the name of England.[56] Nearly at the same time, between 1499–1502 brothers Gaspar and Miguel Corte Real explored and named the coasts ofGreenland and also Newfoundland.[57] Both explorations signaled in 1502 Cantino planisphere.

[edit]The "True Indies" and Brazil

In 1497, newly crowned King Manuel I of Portugal sent an exploratory fleet eastwards, fulfilling his predecessor's project of finding a route to the Indies. In July 1499 news spread that the Portuguese had reached the "true indies", as a letter was dispatched by the Portuguese king to the Spanish Catholic Monarchs one day after the celebrated return of the fleet.[58]

While Columbus engaged in two new trips to explore the "West Indies" (Central America), coming into conflict with the Spanish crown, a second Portuguese armada was dispatched to India. The fleet of thirteen ships and about 1,500 men left Lisbon on 9 March 1500. It was headed by Pedro Álvares Cabral with a crew of expert sailors including Bartolomeu DiasNicolau Coelho and scrivener Pêro Vaz de Caminha. To avoid the calms off the coast of Gulf of Guinea, they sailed in a southwesterly direction, in a large "volta do mar". On 21 April a mountain was visible, then named Monte Pascoal; on 22 April they landed on the coast of Brazil, and on 25 April the entire fleet sailed into the harbor called Porto Seguro. Cabral perceived that the new land lay east of the line of Tordesillas, and at once sent an envoy to Portugal, with the important tidings described in a (now famous) carta de Pêro Vaz de Caminha letter. Believing the newly discovered lands to be an island, they named it Island of Vera Cruz (Island of the True Cross).[59] Some historians contend that the Portuguese knew of the South American bulge before while sailing the "volta do mar" technique- hence the insistence of John II in moving to west line of Tordesillas- so his landing in Brazil may not have been an accident.[60]

At the invitation of king Manuel I of Portugal, Amerigo Vespucci [61]- a Florentine who had been working for a branch of the Medici bank in Seville since 1491, fitting oceanic expeditions and travelling twice to theGuianas with Juan de la Cosa in the service of Spain[62] - participated as observer in these exploratory voyages to the east coast of South America. The expeditions became widely known in Europe after two accounts attributed to him, published between 1502 and 1504, suggested that the newly discovered lands were not India but a "New World",[63] the Mundus novus, Latin title of a contemporary document based on Vespucci letters to Lorenzo di Pierfrancesco de' Medici, which had become widely popular in Europe.[64] It was soon understood that Columbus had not reached Asia, but rather found a new continent: the Americas. America was named in 1507 by cartographers Martin Waldseemüller and Matthias Ringmann, probably after Amerigo Vespucci.

Велика географска открића – Откриће Америке

 

Потреба за сигурнијим поморским путем из западне Европе на Исток ради трговачких веза довела је до открића Америке (1492) и поморског пута за Индију (1498). Колонизацијом новог континента и јачањем трговачких веза са Истоком дошло је до снажног развоја европске привреде и до стварања светског тржишта.

Колумбо открива “Индију” пловећи на запад

О тешком и ризичном путовању Кристофора Колумба није остало много података. Свештеник Бартоломео де лас Казас унео је у своје обимно дело неку врсту дневника са пушовања. У њему су остале забележене невоље учесника, али и велико олакшање кад су, најзад, наишли на копно за које су веровали да припада Индији.

Среда, 10. октобра 1492. Курс је био запад-југозапад по 10 миља (шпанска миља 5,75 км) на сат… тако да смо, рачунајући и ноћ, превалили 59 миља; посади је речено само 44 миље. Овде се посада жалила надуг пут и није хтела да наставља даље. Адмирал (Колумбо) хтео је да је што више охрабри будећи наде у примамљиви добитак. Додао је да је узалудно да се жале, јер је он чврсто одлучио да иде до Индије и да ће наставити пут док уз помоћ Господњу не открије копно.

Четвртак, 11. октобар. Пловило се ка југозападу по мору које је било непогодније него на читавом досадашњем путу. Примећени су албатроси, а једна зелена птица дошла је сасвим близу брода. Посада са „Пинте” видела је трску, штап и једну дашчицу. Људи са „Нине“ су видели друге знаке копна, међу осталим опазили су једну гранчицу са цветовима руже. Због ових знакова сви су радосно одахнули. До два сата после поноћи преваљене су 22,1/2 миље. Пошто је „Пинта“ била брзи једрењак и пловила испред адмирала, прва је опазила копно и дала заповеђене сигнале. Копно је први опазио морнар по имену Родриго де Тријана. Али већ у 10 сати опазио је адмирал са свог брода неко светлуцање. У два по поноћи појавило се копно на удаљељу од 2 миље. Сва једра су спуштена… и до зоре у петак доспело се до једног од Лукајских острва, које се на језику Индијанаца звало Гванахани и на чијој обали су примећени голи људи. Адмирал и команданти два друга брода отпловили су у наоружаном чамцу. Адмирал је узео краљевску заставу… На копну су наишли на зелено дрвеће, много воде и плодове разних врста. Адмирал је позвао оба капетана и остале који су с њим ступили на копно… да буду сведоци да пред свима запоседа острво за краља и краљицу.

Извор: М.Перовић, М.Војводић, Љ.Спаравало, Историјска читанка за 7. разред основне школе, Београд 1996.

 

Колумбово откриће Америке (1492)

Доба великих географских открића Европљана дало је многе знамените личности, које најчешће називамо морепловцима. У групи највећих спада несумњиво и ђеновљанин Кристофор Колумбо. Наредни текст посвећен је дану када је његова морепловачка експедиција угледала америчко копно.

„У ране сате 12. октобра 1492. три мала брода кретала су се лагано на запад преко Атлантика. Ноћ је била тиха, али су се људи на три брода немирно окретали у сну. Пловили су неиспитаним водама већ више од месец дана, и већи део посаде је био дубоко убеђен да су осуђени на пропаст. Речи њиховог заповедника да ће наићи на “копно на западу”, почеле су им звучати као речи лудака, и побуна је већ почела да ври…

Одједном, у 2 часа по поноћи, са осматрачнице на палуби брода Пинта зачуо се промукао узвик: “Земља!” викао је стражар. “Земља!” Заповедник брода, капетан Мартин Пинсон, журно је отишао до ограде и зурио кроз измаглицу. Није то било први пут да су угледали “земљу” за последње две недеље, па се бојао шта ли ће лосада радити ако им се нада опет изјалови. Али овога пута нису погрешили. Пред њима је лежало копно, та бледа али одређена линија ниско нахоризонту. Могао је да разазна читав низ белих стена како сијају на месечини.

Вест о томе шта је на видику брзо је прелазила са брода на брод. Док се узбуђена посада спремала за искрцавање, адмирал Кристофор Колумбо шетао је палубом брода Санта Марија у нестрпљивом ишчекивању. Ни он ни његови људи нису ни за тренутак сумњали да острво које је искрсло пред њима није праг и предворје Индије из бајке – земље са истока познатог по зачинима и драгоценостима, по раскоши и култури – свет који је тако упечатљиво описао Марко Поло.

Свет који је Колумбо открио био је потпуно различит од онога што је очекивао, али то се није могло схватити још читаву деценију. Сам Колумбо никада није сазнао да је пронашао Нови свет и да је, самим тим, отворио поглавље које је потпуно изменило ток историје.

Али ако Колумбо није био свестан правог значаја, нису то били ни народи које је све то највише погодило. Док су три брода пловила, полако и судбоносно, према острву Сан Салвадору у групи Бахамских острва, становници ових острва и огромног континента из њих, нису слутили драматичне промене у скорој будућности. На том континенту, у раним јутарњим часовима 12. октобра 1492. потомци оних првих проналазача и насељеника Новог света су мирно спавали. Они деценијама неће сазнати за Колумба, а у неким случајевима ни столећима. А и да су сазнали, не би погодили да су ова три мајушна брода, усмерена ка једном карипском острву, гласници новог доба у којем ће они и њихов начин живота бити угрожени, а често и уништени.”

(Нови свет, Београд 1979, стр. 169-172.)

Извор: Р.Љушић, Детинци, материце, оци, радна свеска из историје за VII разред основне школе, Нови Сад 2002.

 

Погледај повезане чланке:

Велика географска открића – Освајање Новог света

Велика географска открића – Америго Веспучи и Магелан