Online College Courses for Credit

+
Rase ovaca

Rase ovaca

Author: Marko Rakić
Description:

Стећи основно знање о расама оваца које се гаје на нашим просторима, домаћим и иностраним расама и њиховим расним карактеристикама. 

(more)
See More
Fast, Free College Credit

Developing Effective Teams

Let's Ride
*No strings attached. This college course is 100% free and is worth 1 semester credit.

37 Sophia partners guarantee credit transfer.

299 Institutions have accepted or given pre-approval for credit transfer.

* The American Council on Education's College Credit Recommendation Service (ACE Credit®) has evaluated and recommended college credit for 32 of Sophia’s online courses. Many different colleges and universities consider ACE CREDIT recommendations in determining the applicability to their course and degree programs.

Tutorial

Rase ovaca

ДОМАЋЕ РАСЕ ОВАЦА

 У домаће расе оваца се убрајају:

 Праменка

Цигаја

Праменка је наша домаћа примитивна раса оваца отвореног руна, по чему је добила име.

Има комбиноване производне способности (за месо, млеко, вуну). Чини 80% од укупног броја оваца у нашој земљи. Боја руна праменке може бити бела, црна, мрка, а има и шарених. Длаке на лицу су беле и црне боје правилно или неправилно распоређене. По овим знацима дели се на сојеве. Овце су без рогова, а овнови шути или рогати. Маса оваца је мања (25 – 45 kg), а овнова већа (30 – 60 kg). Рандман клања је 40 – 50%.

Према квалитету вуне деле се на праменке са рудом и праменке са грубом вуном.

Праменке са рудом вуном имају вуну која се састоји претежно од прелазних влакана. У ову групу се убрајају: сјенички, сврљишки, шарпланински, кривовирски и пиротски сој.

У праменке са грубом вуном се убрајају сви цојеви који се гаје код нас. Њихова вуна се састоји од грубих, претежно осјастих влакана, финоће преко 40 микрометара. Најпознатији сојеви су: бардока( бела метохијска овца), купрешка, личка, липска, и др. Прамнека је дала одличне резултате укрштањем са расом Виртенберг.

Цигаја раса оваца је донета у Европу из Мале Азије. Равничарска јеовца и распрострањена у рејонима најинтезивније пољопривредне производње ( Војводина, Славонија, Мачва, Поморавље). Гаји се у Мађарској, Румунији, Русији и Бугарској.

Цигаја се сврстава у крупне расе оваца, трајних производних особина. Боја руна је бела, док су ноге и глава црне боје, али има и црних и мрких цигаја. Руно је затворено или полузатворено, састављено од цилиндричних и левкастих праменова. Просечна тежина руна код оваца је 2,5 кг, а код овнова 3,5кг. Финоћа влакна је око 35 микрометара. Маса оваца варира од 35 до 70kg , а овнова од 65 до 90kg. Добре је плодности, па се од 100 оваца може добити 125 – 145 јагњади.

Производња млека цигаја овце је добро изражена. Даје 50 – 150 kg млека током 5 месеци лактације.

СТРАНЕ РАСЕ ОВАЦА

Мерино овца је представник раса за вуну. Води порекло из Мале Азије, а настала је у Шпанији.

Мерино овца даје велике количине вуне и квалитетно влакно. Овце су обрасле густом вуном по целом телу, осим доњих делова ногу, папака и врха губице. Дужина тела је средња а ширине и дубине су слабо развијене. Меснатост је слаба.

Мерино рамбује је француска раса, настала од шпанских мерино оваца. Маса оваца је око 50 – 60 kg , а овнова око 80 – 100 kg.  Грла су, по читавом телу изузев доњих делова ногу и врха губице, обрасла белом вуном. На врату имају кожне наборе. Овце су шуте, а овнови имају веома развијене рогове. Руно је затворено. Праменови су цилиндрични. Дужина влакана је 5 – 7 cm, а финоћа износи 18 микрона. Рандман вуне је око 35%. Млечност ових оваца је слаба. Плодност ових оваца је задовољавајућа, од 100 оваца добије се нешто преко 100 јагњади.

Мерино арл је француска раса. Животиње су снажне конституције, средње крупне. Маса тела оваца је око 40 кг, а овнова 60 кг. Мерино арл је добро обрастао вуном. Руно је затворено, састављено из цилиндричних праменова. Финоћа вунских влакана износи 18-20 микрона. Просечан рандман вуне износи око 35%.

Руске мерино расе гаје се за производњу вуне и меса. Ове овце су добро обрасле по целом телу вуном најфинијег квалитета. Руно је густо, беле боје састављено од цилиндричних праменова. Финоћа влакна је 20 – 22 микрона.Рандман вуне је 36 -38%.

Аустралијска мерино овца разликује се од европских и америчких мерино раса. Аустралијски мерино, поред неколико набора на врату има мање кожене наборе по телу и пределу корена репа, беле је боје. Грубо се може поделити на три типа и то:

Мерино са фином вуном дебљине влакна око 20 микрона,

Мерино са средње фином вуном дебљине влакна око 23 микрона и

Мерино са грубом вуном дебљине влакна око 26 микрона.

Телесна маса одраслих оваца износи 45-55кг, аовнова 70-90 кг. Рандман вуне је 40-45%. Елитни овнови годишње могу да произведу и преко 20 кг вуне.

Полумерино се гаје због млека и вуне а настале су у прошлом веку, интезивирањем пољопривреде. Има више раса насталих у разним земљама. У полумерино спадају: мерино прекос и виртембрешка.

Мерино прекос је француска раса, настала укрштањем рамбује овце са енглеским гојазним расама. Прекос је крупна раса оваца, чврстог костура, снажне и хароничне грађе тела. Руно је затворено, састављено из цилиндричних праменова. Добро је обрастао вуном беле боје, али је она нешто слабије густине. Финоћа вуне је мања него у рамбујеа. Рандман вуне је 35-40%. Плодност оваца се креће око 120%.

Виртембрешка овца настала је у Немачкој,у истоименој покрајини. Труп јој је средње величине, дубок и широк. Мишићавост је добро изражена. Има чврсту конституцију и живахан темперамент. Животиње имају главу средње дужине и ширине.Маса тела оваца је 60 – 70 kg , а овнова око 100 kg,па и до 130 кг. Јагњад при рођењу су тешка око 4,5 kg. Рандман меса је 52 – 56%, а квалитет меса је одличан. Даје  95 – 100 kg млека у лактацији. На 100 оваца рађа се 115 – 145 јагњади. Овце су обрасле вуном беле боје, једино су доњи делови ногу, глава и уши прекривени белом длаком. Руно је затворено, састављено од цилиндричних праменова. Финоћа вуне је 25 – 30 микрометара. Руно је тешко просечно 4 – 5 kg у оваца, 6 - 8 kg у овнова. Рандман руна је око 45%. Ова раса је значајна за нашу земљу, јер укрштањем са праменком даје добре мелезе. Последњих деценија врши се  доста увоза ове расе у нашу земљу, тако да се бројност ове расе свакодневно повећава.

Расе оваца за месо су врло крупне и велике тежине. Раностасни су тип оваца. Мускулатура је веома развијена и дају велике количине квалитетног меса, али и доста лоја. Веома су гојазне и захтевају добру исхрану. Млечност је слаба, а плодност 100%. У нашу земљу извршен је увоз ове расе оваца и изграђена фарма са репродуктивним материјалом у околини Свилајнца.

Тексел је холандска месната раса оваца. Одликује се високом производњом меса изузетног кланичког квалитета, добром плодношћу и добром производњом млека и вуне. Грђа тела је снажна и хармонична, с наглашеном конформацијом меснатог типа. Телесна маса одраслих оваца је 70-80 кг, а овнова 100-130 кг. Јагњад брзо расту. При рођењу су тешка 4-5 кг, а са 90 дана достижу телесну масу од 35 кг. Рандман меса код млађих категорија износи 60%, а код старијих око 55%. Овце су добро обрасле белом вуном. Руно је полуотворено. Дужина влакана се креће од 15 – 20 цм. Рандман вуне је око 60%.

Расе оваца за млеко одликују се врло развијеним задњим делом тела и добро развијеним органима за варење. Виме је веома развијено.

Источно-фризијска овца је најбољи представник овог типа оваца. Животиње ове расе имају доста велику и грубу главу, јако испупченог профила. Сузне јаме су им јако изражене, а очи крупне. Уши су дугачке и унапред положене. Оба пола су без рогова. Врат је снажан. Просечна висина гребенану оваца је 75 – 80, а код овнова 80 – 85 цм. Телесна маса оваца се креће од 65 – 95 кг, а код овнова од 100 – 120 кг. Плодност у ове расе оваца је веома добро изражена. Од 100 оваца добије се 180 – 220 јагњади. Млечност је најјизраженија особина источно – фризијске овце. Просечна млечност се креће од 500 – 600 кг у лактационом периоду од 200 дана.  Овце ове расе су обрасле вуном беле боје, али су глава, уши, ноге и реп, као и корен репа, па и предео око седњачких кврга обрасли белом, танком длаком, што представља расну карактеристику ове овце. Руно је полузатворено или затворено. Праменови су дуги 15 20 цм. Дебљина вунских влакана износи од 33 – 40 микрона. Рндман вуне се креће од 65 – 70%.

Овце за производњу крзна. Најпознатија раса у свету је каракул. То је маснорепа овца, јер је у корену репа нагомила доста лоја (5 – 6 kg и више). Настала је у средњој и југозападној Азији у рејону Бухаре. Гаји се у Русији, Француској, Немачкој и др. Овце ове расе имају уску и дугачку главу. Ова раса оваца даје најквалитетније крзно. Квалитет крзна се цени на онову броја увојака, сјаја праменова и величине кожице. Најбољи квалитет кожице добија се од јагњади која се кољу са 1 до 3 дана старости, јер се после тог времена увојци почињу полако одвајати, тако да су после неколико месеци потпуно одвојени. Тело оваца је покривено грубом вуном, тамне боје, која са старошћу седи. Глава, уши и ноге обрасли су тамном сјајном длаком. Руно је отворено, састављено од шиљастих праменова. Рандман вуне је 55-58%. Каракул спада у касностасне и примитивне расе оваца.

Source: Udzbenik Stočarstvo sa ishranom. Radoljub Jovanović; Bogoljub Simović